Pre nego


ADVOKAT ĐORĐEVIĆ - BLOG

Dobro došli na blog advokata Aleksandra N. Đorđevića

  1. Naslovna
  2. Blog

Nasilje u porodici - Krivičnopravni aspekt

 

Nasilje u porodici - Krivičnopravni aspekt

Poslednjih meseci svedoci smo brojnih novinskih članaka o nasilju u porodici. U toku je i medijska kampanja kojom se traže promene u našem porodičnom i krivičnom zakonodavstvu, a sve u cilju efikasnije zaštite žrtve ovog naročito opasnog oblika društvenog ponašanja. Kako bismo ovu veoma važnu temu što više približili prosečnim čitaocima pre par meseci na ovom blogu objavljen je članak autorke Mirjane Milić Drvenice, advokata iz Beograda kojim je obrađen prodičnopravni aspekt nasilja u porodici, pa se kao ločan nastavak javila potreba za kraćom analizom prodičnog nasilja kao krivičnog dela predviđenim članom 194 Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Odmah na početku želimo da ukažemo da da je krivičnopravna zaštita sekundarna u odnosu na porodičnu i ona bi trebalo da štiti žrtve nasilja u porodici samo u onim situacijama kada primarnom zaštitom to više nije moguće. Namerno kažemo trebalo bi,  jer nažalost u praksi do ovakvog razgraničenja po pravilu ne dolazi. Retki su slučajevi kada žrtva zatraži sudsku zaštitu već pri prvim naznakama nekog nedopuštenog ponašanja koje bismo mogli kvalifikovati kao najblaže oblike nasilja u porodici. Međutim zakonodavac, kada se rukovodio razlozima uvođenja ovog pravnog instituta u naše pravo upravo je imao u vidu da je neophodno odmah na početku delovati preventivno , a po potrebi i sankcionisati svako moguće ponašanje koje dovodi do ugrožavanja spokojstva, teslesnog integriteta ili duševnog stanja članova porodice. Tu se pre svega misli na one oblike ponašanja za koje možda nismo ni svesni da predstavljaju nasilje u porodici, a iz kojih skoro po pravilu protokom vremena dolazi do težih oblika nasilja. Sitno, ali svakodnevno omalovažavanje, podsmevanje, vređanje, ignorisanje i dr. sl. člana porodice obično protekom vremena preraste u psihičko zlostavljanje, koje pak kasnije, ukoliko se preventivno na vreme ne reaguje,  po pravilu dovodi i do onog najtežeg fizičkog. Zbog toga kažemo da je porodičnopravna zaštita primarna. Međutim da bi ona bila efikasna na način kako je to zakonodavac zamislio potrebna je znatno bolja organizacija socijalnih službi i edukacija potencijalnih žrtava  kako bi na vreme prepoznali mogućnost pojave težih oblika nasilja u porodici i s tim u vezi delovali preventivno kroz porodičnopravnu zaštitu.  Kada porodičnopravna zaštita zakaže , a do toga dolazi uglavnom iz gore navedena dva razloga, na scenu stupa ona krivična , što jeste tema ovog članka i koju ćemo sada obraditi. 

Krivično delo nasilje u porodici uvedeno je u naš pravni sistem 2006. godine donošenjem novog Krivičnog zakonika Republke Srbije. Propisano je članom 194 i ima pet različitih oblika. Osnovni oblik ovog krivičnog dela glasi: «Ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine» Već iz samog teksta citirane odredbe i njenim poređenjem sa definicijom nasilja u porodici koja je propisana u Porodičnom zakonu primećuje se da je intencija zakonodavca bila ona o kojoj smo gore već pisali i da nije svako nasilje u porodici prema odredbama Prodičnog zakona ujedno i krivično delo.  Dakle, Krivični zakonik je tu da pruži zaštitu za tačno određene pojavne oblike društvenog ponašanja koje nazivamo nasilje u porodici. Radnja izvršenja ovog krivičnog dela je definisana kroz njenu posledicu, a posledica jeste ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja i to vršenjem nasilja, pretnjom po život i telo (kvalifikovana pretnja) , drskim ili bezobzirnim ponašanjem. Odmah ćemo dati primer šta ovako definisana radnja označava i tako nadamo se vam približiti ovu materiju, kako biste i sami umeli da prepoznate kada je neko ponašanje koje predstavlja nasilje u porodici ujedno i krivično delo. U slučaju da npr. jedan član prodice prouzorkuje laku telesnu povredu drugom članu porodice , a to kod žrtve ne izazove jedno trajnije stanje koje se sastoji u premanentnijem osećaju ugroženosti za svoj telesni integritet, duševno stanje ili spokojstvo ovo krivično delo neće postojati.  U konkretnom slučaju postojaće drugo krivično delo laka telesna povreda, ali ne i ovo koje ponavljamo zahteva da se kod žrtve javi strah i da takav strah traje određeni vremenski period.

Dakle, da bi neko ponašanje u porodici moglo biti kvalifikovano kao ovo krivično delo potrebno je da se najpre kod žrtve javi strah koji se sastoji u trajnijem osećaju ugrožene sigurnosti za telo, duševno stanje ili spokojstvo , a da je sve to posledica primene nasilja, kvalifikovane pretnje ili drskog i bezobzirnog ponašanja učinioca. Bez tog straha krivično delo neće postojati i tada žrtvi ostaje na raspolaganju porodičnopravna zaštita. Upravo zato smo već na početku istakli da je krivičnopravna zaštita sekundarna i da do nje dolazi samo u težim pojavnim oblicima nasilja u porodici. Obične svakodnevne pretnje kao npr. «Odmah mi donesi kafu ili ću na fejsbuku objaviti tvoje nage slike» nisu dovoljne za postojanje ovog krivičnog dela, iako predstavljaju nasilje u porodici sa aspekta Prodičnog prava. Ovde se traži kvalifikovana pretnja , pretnja smrću ili telesnom povredom. «Ubiću te, prebiću te, rastaviću i tebe i tvoju majku na komade i sl.»

Ovo krivično delo ima i svoje teže kvalifikovane oblike. Prvi se odnosi na slučaj kada se ostvare svi gore pomenuti elementi , ali se to čini korišćenjem oružija, opasnog oruđa ili nekog drugog sredstva koje je podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. Za ovaj oblik je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina , a on se ostvaruje kada dođe do narušavanja telesnog inegriteteta ili zdravlja npr. nožem , pištoljem, čekićem, raznim palicama, otrovom i dr. sl.  Bitno je napomenuti da u ovom slučaju do teške telesne povrede ili teškog narušavanja zdravlja  ne sme doći , jer će onda postojati sledeći još teži oblik ovog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina.

Najteži oblik je onaj u kome usled krivičnog dela nasilje u porodici nastupi smrt člana porodice. Za taj oblik propisana je kazna zatvora u trajanju od tri do petnaest godina zatvora. Da bi bilo jasnije čitaocima moramo razgraničiti ovaj oblik krivičnog dela sa krivičnim delom ubistva, jer je posledica ista. Naime, kod ubistva učinilac želi smrt odnosno zna da može izazvati smrt pa na to pristaje, dok kod ovog oblika krivičnog dela nasilje u porodici nasilnik ne želi niti pristaje na smrt kao posledicu svojih radnji, ali u odnosu na nju kao eventualnu posledicu postoji njegov nehat. Ne želimo da dublje uđemo u analazu kako se taj nehat manifestuje, jer u tom slučaju ovaj članak ne bi bio prilagođen našim čitaocima i bio bi namenjen samo pravnoj struci i nauci što nama nije cilj.

Postoji još jedan poseban oblik ovog krivičnog dela koji se sastoji u tome kada nasilnik prekrši mere zaštite koje mu je sud odredio po zakonu. Ova situacija upravo pravi razliku o kojoj sve vreme govorimo. Nasilniku se preti kaznom zatvora ako prekrši mere koje mu je sud odredio na osnovu Porodičnog zakona. Za ovaj oblik propisana je ista kazna kao i za osnovni .

Videli smo da postoji velika razlika između nasilja u porodici čija je zaštita propisana porodičnim pravom i nasilja u porodici kao krivičnog dela. Dali smo konkretne primere kada  neko ponašanje koje jeste nasilje u porodici sa aspekta porodičnopravnog zakonodavstva nije ovo krivično delo, pa ostaje da na kraju damo naš zaključak.

Nasilje u porodici je opasno i neprihvatljivo društveno ponašanje, koje je u poslednje vreme u ekspanziji. Nažalost mi za njega saznajemo kasno kada već dođe do teških pojavnih oblika nasilja i kada smo već na terenu krivičnopravne zaštite. Zato je nužno da država posveti više vremena ovom problemu, ali ne tako što će donositi nove propise i pretiti težim kaznama, već tako što će napraviti bolju organizaciju svih socijalnih službi koje bi u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, preventivno delovale na potencijalne nasilnike i time sprečile da ovaj izvorno porodičnopravni institut dobije svoj krivičnopravni epilog.  

 

Adv. Aleksandar N. Đorđević

 


← Prethodni blog   /   Naredni blog →


Komentari

Nema komentara.

Sentence

I najveći filosof Sokrat, svetionik slobode govora je hapšen i osuđen na smrt. Umro je u tamnici ispivši otrov. Danas 24 veka nakon njegove smrti ceo svet je čuo za Sokrata, a za njegove tužioce i sudije niko! Zato setite se Sokrata!

Zbog toga se na kraju ponovo vraćam na početak , na Pravdu, na onu statuu slepe žene što je većina nas ima na svojim radnim stolovima i poručujem nam svima: Otvorimo četvoro oči i budimo njeni branioci uvek i za sva vremena.

Godinama čuvam tuđe tišine branim ih galamom.

Nije ni čudo što živimo izmišljenu budućnost jer prošlost još uvek nismo naučili.

U večitom mraku jedna sveća nije svetlost nego nada.