Mesto na kome se advokati okupljaju
Sećam se juna i mog bojažljivog pregleda svake koverte koje mi je poštar donosio i onog osećaja olakšanja što danas nije taj dan kada je stigla ona plava iz ulice Despota Stefana*
Prisećam se jula kada je konačno stigla. Znam da mi je tada trebalo deset minuta da je otvorim, a zatim još petnaest da pročitam šta u njoj piše. Pamtim zebnju koja me je tad prožimala i ono olakšanje što ja nisam taj od stotina mojih kolega koji su tog dana bili neprijatno iznenađeni.
Sećam se septembra i našeg početka. Onog osećaja kada me je sestra molila da joj u par reči napišem ugovor o poklonu, jer suprug želi da joj pokloni stan. Njenog razočarenja i neverice kada sam joj rekao da ja to više ne mogu da uradim.
Zapamtio sam i dan kada sam prvi put posle sedam godina bavljenja advokaturom otišao na neko naše okupljanje. Bilo je još leto, bio je 13. septembar. Pamtim i naše proteste, druga okupljanja, upoznavanja, razmene mišljenja i ideja. Pamtim sve.
Međutum ono što ću najduže pamtiti jesu reči koleginica i kolega , koje su ispisane ovde na ovom blogu. Ovaj forum postao je stalno mesto našeg okupljana, on je postao naša svakodnevnica i deo svih nas. Ovde smo se družili, ujedinili i borili, na posletku na žalost ovde smo se i sukobili.
Verujem da nema onog koleginice i kolege , koji su posećivali ovo mesto, a da ne znaju moj stav u vezi sa rezultatom našeg protesta, kao što i ja znam stav svakog od vas. I moje i vaše mišljenje je napisano slobodno, bez straha i sa čvrstim ubeđnjem u ono što verujemo. To je ono što nas razlikuje i što nas čini posebnim. To nam daje pravo da sebe zovemo advokatima. Mi to i jesmo, van svake sumnje. I kakvo god naše mišljenje bilo o posledicama potpisanog sporazuma, crno ili belo, a možda čak i sivo, mi smo ipak jedna velika porodica. Imali smo naspram sebe apsolutnu vlast, imali smo ništa, a sad imamo za neke ponovo ništa, za neke mrvice, za mene dovoljno. Vreme će pokazati ko je bio u pravu i na tome treba sada da stanemo, jer čekaju nas brojna nova iskušenja.
Čeka nas bes onih kojima smo našom veličanstvenom borbom oduzeli brojne privilegije. Ne slutim, ali osećam da nas čeka osveta na svakom koraku. Zato moramo zauvek ostati budni i pratiti svaki njihov korak. Ne smemo dozvoliti da se zbog razlike u pristupu, mišljenju ili izgovorenih teških reči podelimo. Nije vreme za to. Prva etapa naše borbe je čini mi se gotova, ali mi time nismo završili naš posao, a to je da stvorimo slobodnu i nezavisnu advokaturu na kakvoj će nam svi zavideti. Da sazidamo bedem od nelomljivih cigala i da nikad ni jednoj vlasti ne padne napamet da dirne u naša vekovima stvarana prava. Ako to uspemo da uradimo mi ćemo postati neuništivi. Sposobni smo za to, ali samo ako među nama ne bude više podela. Shvatite me nije važno ko vodi, ko se ističe, ko doprinosi više ili manje. Važna je samo naša kuća – advokatura. Nju da razvijamo i čuvamo i da ne dozvolimo više nikad da nam se ovako nešto slično ponovi.
Zarad postizanja tog cilja nužno je da uvek imamo mesto na kome ćemo se okupljati. Mesto kao što je ovaj blog** na kome ćemo odmah u budućnosti moći da se organizujemo i reagujemo, ako stvari ponovo pođu po zlu, a u vremenima primirja pišemo o stručnim temama, razmenjujemo praksu i iskustva, obrazujemo se i napredujemo.
Kada je ovaj blog počeo sa radom, već prvog dana poslao sam tekst. Kratak članak pod nazivom ”Zakoni i Pravda”. Ono što sam tada napisao na početku, prikladno je da sada ponovo napišem i na kraju, pa ću završiti sledećim citatom:
”Zbog toga se na kraju ponovo vraćam na početak, na Pravdu, na onu statuu slepe žene što je većina nas ima na svojim radnim stolovima i poručujem nam svima: Otvorimo četvoro oči i budimo njeni branioci uvek i za sva vremena.”
Koleginice i kolege, upamtite to, da nam se ova golgota nikad više ne ponovi.
Advokati su u pravu! Živela slobodna advokatura!
Aleksandar N. Đorđević
* Poreska uprava za moju opštinu nalazi se u toj ulici.
** Autor misli na blog advokata Srbije koji je nastao za vreme protesta advokata od 17.9.2014. do 26.1.2015. godine www.protestadvokata.org
← Prethodni blog / Naredni blog →
