Pre nego


ADVOKAT ĐORĐEVIĆ - BLOG

Dobro došli na blog advokata Aleksandra N. Đorđevića

  1. Naslovna
  2. Blog

Proučavaš, čitaš, tražiš i na kraju nađeš

 

Proučavaš, čitaš, tražiš i na kraju nađeš

Posle više mukotrpnih pokušaja da dobijem NBS-Odsek prinudne naplate Kragujevac, najzad uspostavljam vezu i pitam sledeće:
Mogu li da se informišem o jednom predmetu izvršenju?


Vrlo ,,ljubazno“ nastrojena službenica osuđivačkim tonom i vidno izrevoltirana činjenicom što ja uopšte zovem, kao iz topa izgovara rečenicu:
Ako Vam je dužnik Republika Srbija, mogu Vam samo dati informaciju da su svi računi RS u blokadi do daljnjeg.
Zadivljena njenom sposobnošću predikcije, kažem:
Jeste dužnik RS, imate li podatak kada će računi biti odblokirani? Prekid veze.
Pa da počnemo od početka…od kraja svakako ne možemo, jer se kraj ni nazire kada ti je dužnik država.
Tužiš državu jer ti je njen organ prouzrokovao štetu. Dakle, šteta je nastupila kao posledica nepravilnog postupanja nekog državnog organa. Još konkretnije, šteta je nastala usled neosnovanog lišenja slobode ili povrede prava na suđenje u razumnom roku, recimo.
I onda kreće borba sa državnim organima.
Kod neosnovanog lišavanja slobode, duel najpre kreće sa Ministarstvom pravde. Ne možeš ga zaobići ni da hoćeš, imajući u vidu dužnost obraćanja istom ustanovljenu odredbom člana 588 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku.
Obraćaš im se i čekaš…čekaš…čekaš…u najvećem broju slučajeva čekaš ,,Godoa“.
Minimalno vreme čekanje je tri meseca od dana podnošenja zahteva za naknadu štete, saglasno članu 589 stav 2 pomenutog zakona.
Kako te Ministarstvo u najvećem broju slučajeva neće udostojiti odgovara, jer je, pretpostavljam, zatrpano milionima istih zahteva, onda bitku nastavljaš sa Državnim pravobranilaštvom.
Podižeš tužbu protiv RS, ali ne moraš biti prorok da bi unapred znao sadržaj izjašnjenja pravobranilaštva na istu. Odgovor na tužbu se piše šablonski i otprilike izgleda ovako:
,,Tužena osporava tužbu i tužbeni zahtev, kako osnov tako i visinu. Predlaže odbijanje tužbenoh zahteva u celosti.“
U nastavku izjašnjenja, Državno pravobranilaštvo uglavnom insistira na nedopustivosti materijalizacije instituta novčane naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode, sa posebnim osvrtom na praksu SR Nemačke u kojoj visina naknade nematerijalne štete iznosi 25 evra za jedan dan neosnovanog lišenja slobode (nepotkrepljena tvrdnja) i na mesečnu zaradu visoko obrazovnih pripadnika najvažnijih i najuglednijih profesija u RS koja iznosi oko 50.000 dinara odnosno čija dnevnica iznosi oko 2.500,00 dinara.
Kao neko ko je prvo pročitao Ustav, a tek potom ostale propise, pismeno se izjašnjavaš na ove navode i kažeš da ni sudska praksa sudova RS ne predstvalja izvor prava u pravnom poretku RS saglasno članu 142 i 194 Ustava RS, a kamoli sudska praksa bogatih i razvijenih zemalja, te sa tim u vezi dodaješ da je apsolutno beznačajna činjenica da visina naknade u Nemačkoj iznosi 25 evra po danu, kao što je beznačajna činjenica da je Apelacioni sud Velike Britanije izdao obavezujuće uputstvo sudovima nižeg ranga po kome naknada za prvi sat neosnovanog lišenja slobode iznosi najmanje 500 funti, a za 24 časa 3000 funti.


Naravno, pišeš troškovnik za sastav ovog i svakog narednog podneska.


Ovakvo ,,prepucavanje“ između države i lica kome je ista ta država povredila Ustavom zajemčeno pravo na slobodu traje i traje….ročišta se zakazuju, prezakazuju, odlažu, održavaju…a to državu mnogo košta…


Naravoučenije, državno pravobranilaštvo gotovo bez izuzetka sledi manir osporavanja prima facie nespornih tužbenih zahteva i time doprinosi nepotrebnom gomilanju sudskih troškova, ali se na tome ne zaustavlja. Posle Presude donete u korist lica neosnovano lišenog slobode, sledi žalba. Ne mogu a da ne kažem da sam viđala žalbe koje se sastoje iz jedne proste rečenice: ,, Presudu pobijamo iz svih zakonskih razloga.“
Opet nastupa čekanje…čekaš odluku drugostepenog suda i kada konačno dočekaš pravnosnažnost, osvrneš se i shvatiš da je proteklo više od dve godine od momenta kada si inicirao postupak zaštite prava, uključujući i uzaludno obraćanje Ministarstvu pravde.
Međutim, država u najvećem broju slučajeva neće ispoštovati paricioni rok, pa ćeš biti prinuđen da pokreneš izvršni postupak gde ćeš naravno tražiti i zakonsku zateznu kamatu na dugovani iznos i troškove izvršnog postupka. Taman se nadaš da ti je ,,svanulo“, jer država je najsigurniji dužnik ili bi bar, teorijski, to trebalo da bude, već kod pisanja predloga za izvršenje zastaneš jer si u dilemi koji ćeš broj računa da navedeš.

Proučavaš, čitaš, tražiš i na kraju nađeš.
Sud konačno donosi Rešenje o izvršenju, šalje Zaključak o sprovođenju izvršenja NBS-Odseku za prinudnu naplatu, ali se izvršenje ne sprovodi duže vreme.


Tu se suočavaš sa dva problema.

Prvi problem je tehničke prirode i ogleda se u činjenici da se službenici Odseka za prinudnu naplatu ili ne javljaju na telefon, ili je telefonska linija neprekidno zauzeta, te danima ne možeš dobiti informaciju o predmetu izvršenja. ( uz mnogo sreće i tonu strpljenja, informaciju ćete dobiti pozivanjem broja 034/307-890).

Drugi problem je suštinske prirode i tiče se konstatacije službenice NBS sa početka ovog teksta: SVI RAČUNI RS SU U BLOKADI, UKLjUČUJUĆI I RAČUN IZVRŠENjA BUDžETA RS broj 840-1620-21 koji se vodi kod Uprave za Trezor.
Dilema je sledeće. Da li je zaista ovaj račun u blokadi ili pak Odsek za prinudnu naplatu postupa pritivzakonito, pa umesto da izvršenje sprovede sa pomenutog računa budžeta Republike Srbije, kako je to određeno Rešenjem o izvršenju, izvršenje sprovodi sa računa konkretnog državnog organa–npr. suda ili javnog tužilaštva., koji su često u blokadi?
Naime, moguće je da Odsek za prinudnu naplatu, ako je u predlogu za izvršenje naveden jedinstveni broj korisnika javnih sredstava ( JB KJS), što je po novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju obavezan element predloga, po prijemu Zaključka za sprovođenje izvršenja, ignoriše navedeni račun budžetskih sredstava RS i po JB KJS nađe konkretni organ i sprovođenje izvršenja preusmeri direktno na račun tog organa., koji, ponavljam, biva često blokiran.
Ovakvo postupanje je protivzakonito, posebno imajući u vidu činjenicu da su sudovi i javna tužilaštva direktni korisnici budžetskih sredstava RS.
Javlja se i dilema kako je uopšte moguće da račun budžeta RS bude u blokadi? Pa na prvi pogled deluje nemoguće, ali imajući u vidu gore opisani način na koji Državno pravobranilaštvo ,,štiti“ imovinska prava i interese RS, ovakva situacija i nije tako nezamisliva. Štaviše, meni se čini i više nego realnom.
I na kraju, šta god da se krije iza dobijene informacije od strane službenice NBS, opet dođosmo do čekanja. Sada čekamo odblokadu.
Međutim, u svom tom čekanju, preti opasnost od povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer, insolventnost države odnosno ,,siromaštvo“ njenih organa ne predstavlja objektivnu nemogućnost koja bi državu oslobodila obaveze da izmiri svoja dugovanja blagovremeno i na odgovarajući način, kakav stav je zauzet u nizu Presuda Evropskog suda za ljudska prava ( videti npr. predmet Rafailović i Stevanović protiv Srbije, predstavka broj 38629/07 i 23718/08 ).


Ako povreda prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju bude i utvrđena, pravo na obeštećenje može da se ostvari, opet, od države…koja je u blokadi …

 

Autor: Marija Lazić, advokat  u Beogradu

 

Izvor: Blog Advokatske komore Srbije blog.aks.org.rs 


← Prethodni blog   /   Naredni blog →


Komentari

Nema komentara.

Sentence

Ovaj moj tekst ujedno je i moja poruka mladima bez obzira iz koje su profesije, da u Srbiji ipak nije nemoguće svojim radom i znanjem ostvariti profesionalni i lični uspeh. Teško je, ali se isplati. «Upotrebite svu svoju snagu u službi ambicije!», davno je rekao velikan advokature Veljko Guberina. Ta misao neka vas vodi kroz ceo život. Ne dozvolte onim lošima da preotmu ono što je vaše, a vaše je zato što ste bolji od njih!

Ispričaj onima što dolaze kakvo si drvo zasadio da kad u ovu školu polaze izgrade što si ti gradio! I advokaturo, raduj se!

Ja imam samo reči. Njima branim, zastupam i od njih živim. One su moja snaga moj najveći dar. Probaću rečima uvaženo veće da doprem do Vas kako biste doneli pravilnu i zakonitu presudu. Naspram mene stoji stena. Brižljivo isklesana od strane tužioca do najsitnijeg detalja. Na toj steni sve je savršeno. Pravilne je boje, oblika i takve visine da zaklanja pogled na ono što se nalazi iza nje. A iza nje je istina. Da bi nju videli moramo se mi izdići iznad očiglednosti pa naš pogled usmeriti ka nečemu što se na toj steni odmah ne primećuje. Moramo pogledati dole, na sam početak, a ka jednoj maloj pukotini! Ona nije tu voljom optužbe, iako deluje da je deo klesanog mozaika tužioca. Kada je spoznamo biće nam jasno da je ta stena šuplja i da ju je dovoljno samo pogurati da se ona kao kula od karata obruši i nestane otvarajući nam tako pogled ka istini! Tu istinu tražim da vidite, ne radi mene ili mog branjenika već zarad pravičnosti. Prepoznajte istinu! Donesite oslobađajuću presudu!

Nije ni čudo što živimo izmišljenu budućnost jer prošlost još uvek nismo naučili.

I najveći filosof Sokrat, svetionik slobode govora je hapšen i osuđen na smrt. Umro je u tamnici ispivši otrov. Danas 24 veka nakon njegove smrti ceo svet je čuo za Sokrata, a za njegove tužioce i sudije niko! Zato setite se Sokrata!