Pre nego


ADVOKAT ĐORĐEVIĆ - BLOG

Dobro došli na blog advokata Aleksandra N. Đorđevića

  1. Naslovna
  2. Blog

Položaj okrivljenog na glavnom pretresu

 

Položaj okrivljenog na glavnom pretresu

Uprkos naslovu koji ukazuje na temu o kojoj se dosta u teoriji krivičnoprocenog prava pisalo ovaj tekst će razmatrati položaj okrivljenog u krivičnom postupku iz jednog drugog ugla: Mesta gde okrivljeni sedi u sudnici. Iako na prvi pogled deluje da to nema veze sa početnom temom mislimo da ipak nije tako na šta ćemo pokušati da ukažemo u ovom članku.

Podsetimo se pravila sedenja u sudnici (podrazumeva se da govorimo o sudnicama koje su projektovane kao takve, a ne na sudijske kabinete i druge prostorije koje su pretvorene u sudnice usled nedostatka prostora) . Veće odnosno sudija pojedinac sede za svojim stolom (uglavnom se radi o katedri) koji je uzdignut od ostalih mesta za sedenje tako da na taj način dodatno odaje  autoritet suda i ukazuje ostalim učesnicima u postupku na poštovanje koje treba izraziti prema sudijama. Javni tužilac ili drugi zastupnik optužbe sede desno od sudskog veća. Ispred njega obično se nalazi radni sto koji mu omogućava prostor za rad, mesto gde može razgledati predmet u toku glavnog pretresa, nešto zapisati, pratiti sačinjavanje zapisnika na monitoru ako postoji i sl. Branilac okrivljenog sedi levo od veća suprotno tužiocu i ima iste uslove u smislu prostora za rad kao i predstavnik optužnog akta. Punomoćnici oštećenog uglavnom ako u sudnici ima dovoljno mesta sede na strani na kojoj je tužilac, ali se često dešava da zbog nedostatka prostora sede na klupama za publiku ili čak pored branioca.

Gde sedi okrivljeni i kakav je njegov položaj na glavnom pretresu ako postmatramo isključivo vizuelno po mestu gde on sedi i odakle se koristi svojim pravima zajamčenim ustavom i zakonikom o krivičnom postupku? Okrivljeni sedi suprotno od sudskog veća u prvom redu klupa namenjenih za publiku i ostale učesnike u postupku. Ponegde, gde to uslovi dozvoljavaju, okrivljeni sedi u posebno izdvojenim i ograđenim prostorijima koje se takođe nalaze ispred mesta za publiku (javnost) i položaj sedenja mu je takav licem gleda direktno ka sudskom veću.  

(Na grafičkom prikazu na početku ovog teksta najbolje se može videti položaj mesta za sedenje svih učesnika u postupku.)

Svi mi čiji je rad svakodnevno vezan za sudnicu kada u nju uđemo znamo gde treba da sednemo. Međutim postavlja se pitanje da li znamo čime je ovakav raspored sedenja u sudnici regulisan i kako se taj propis zove?  Odgovor je da ništa od navedenog nije propisano ni jednim pravnim aktom.  Dakle radi se normama koje su uspostavljene višestrukim ponavljanjem u praksi odnosno običaju. Može se zaključiti da je taj običaj deo drugih običajnih pravila pravosudnog bontona.

Kada je to tako zbog čega onda okrivljeni o čijim pravima se u krivičnom postupku raspravlja i na čiji život najviše može uticati odluka suda sedi na mestu koje je po mišljenju autora diskriminatrosko? To mesto na kojem okrivljeni skoro uvek sedi njemu ne omogućava da na pravi način uzme učešće u krivičnom postupku i koristi se svim svojim pravima koja ima. Kako će okrivljeni razgledati spise predmeta, zapisati neko pitanje za svedoka ako ne sedi za stolom gde spise može odložiti i nesmetano zapisivati. Dalje, na koji način okrivljeni može svom braniocu skrenuti pažnju na nešto što je zapazio u npr. iskazu svedoka i što je važno za unakrsno ispitivanje ako ga od njegovog branioca deli prostor od obično nekoliko metara. Sve ovo, iako možda deluje minorno u odnosu na pravne norme koje regulišu njegov položaj, utiče na položaj okrivljenog u krivičnom postupku tako da mu učešće u njemu dodatno otežava.

S tim u vezi mišljenja smo da ovaj ustanovljeni običaj treba menjati tako da okrivljeni, nakon što je prvi put saslušan kada će svoju odbranu izneti sa mesta koje je na slici označeno kao mesto za svedočenje,  sedi na mestu pored svog branioca. To mesto najpre uzkazuje na jednakost pred većem sa javnim tužiocem kao drugom i jedinom strankom u krivičnom postpku, a takođe sa tog mesta okrivljeni bi aktivno i neometano mogao da uzme učešće na glavnom pretresu. I možda i najvažnije okrivljeni bi bio pored svog branioca koje je u takvim životnim situacijama za okrivljenog najvažnija osoba, a ponekad i jedina osoba koja mu može pomoći.  Kako, videli smo, raspored sedenja u sudnici nije regulisan ni jednim pravnim aktom ovaj običaj možemo promeniti pre svega mi advokati (branioci) tako što bismo zahtevali od suda da mesto na kojem okrivljeni sedi u toku glavnog pretresa bude pored našeg, jer to ne samo da je prirodno nego i čak i u tom vizuelnom delu suđenja bitno na položaj okrivljenog na glavnom pretresu i šire u krivičnom postupku.

 

Advokat Aleksandar N. Đorđević


Prethodni  /   Naredni blog →


Komentari

Nema komentara.

Dodajte komentar

* Sigurnosni kod security image 

 

Sentence

Godinama čuvam tuđe tišine branim ih galamom.

U večitom mraku jedna sveća nije svetlost nego nada.

Zbog toga se na kraju ponovo vraćam na početak , na Pravdu, na onu statuu slepe žene što je većina nas ima na svojim radnim stolovima i poručujem nam svima: Otvorimo četvoro oči i budimo njeni branioci uvek i za sva vremena.

Pravo ne sme da se zloupotrebljava, ali takođe ne sme ni da svrha prava postane sprečavanje zloupotrebe prava.

Pošto smo mi mnogo umešniji od njih iskoristimo tu našu pamet da im na sve moguće načine ukazujemo na propuste u njihovom radu, kad god za to imamo priliku i tako stalno da radimo sve dok se gospoda notari ne počnu ponašati manje po uputstvima, a više po zakonima.