Pre nego


ADVOKAT ĐORĐEVIĆ - BLOG

Dobro došli na blog advokata Aleksandra N. Đorđevića

  1. Naslovna
  2. Blog

Polno uznemiravanje

 

Polno uznemiravanje


Novelom Krivičnog zakonika ove godine u naš pravni sistem uvedeno je novo krivično delo Polno uznemiravanje. Ovaj članak baviće se analizom bića tog krivičnog dela i pokušati da da odgovor na probleme u praksi koji će s tim u vezi neminovno nastati. Na početku je važno napomenuti izmene Krivičnog zakonika stupaju na snagu 1. juna 2017. godine pa samim tim i ovo krivično delo. 

”Ko polno uznemirava drugo lice kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci”  glasi odredba stava 1 člana 182a Krivičnog zakonika. Ovo je ujedno i osnovni oblik ovog krivičnog dela. U stavu dva zakonodavac propisuje teži kvalifikovani oblik kojim dodatno štiti maloletne žrtve ovog dela. Tako je propisano da ko ovo delo učini prema maloletnom licu kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. 
Stavom 3 zakonodavac daje definiciju ovog krivičnog dela pa je tako polno uznemiravanje svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.   

Učinilac ovog dela može biti svako lice bez obzira na pol, a isto se odnosi i na žrtvu. Dakle po definiciji krivičnog dela moguće je da je učinilac muškarac, a žrtva žena ili obrnuto, ali takođe i da su učinilac i žrtva istog pola. Moguće je da uinilac bude jedan od supružnika, a drugi supružnik žrtva, dečko, devojka, vanbračni partneri i sl. 

Radnja izvršenja je svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje, dakle bilo koje ponašanje učinioca koje mora biti takvo da ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života. Ovo znači da bilo koja radnja usmerena na povredu dostojanstva žrtve u sferi polnog života predstavlja radnju izvršenja ovog krivičnog dela bilo da je došlo do povrede dostojanstva žrtve u sferi polnog života ili da do takve povrede nije došlo, ali da je radnja izvršenja preduzeta u cilju da to takve povrede i dođe. Iako se može braniti i suprotan stav da  je povreda dostojanstva u sferi polnog života u stvari posledica ovog krivičnog dela smatramo da ona to nije, već da se radi o kvalifikovanom obliku radnje izvršenja koji pored osnovnih elemenata mora sadržati i dodatni: povredu seksualnog morala odnosno pokušaj njegove povrede. 

Sada se postavlja pitanje šta je to dostojanstvo u sferi polnog života ili tačnije rečeno seksualni moral i ko je ovlašćen da ga procenjuje. Ne bismo mogli da prihvatimo bilo kakav pokušaj definisanja ovog pojma na osnovu objektivnih kriterijuma, jer svaki čovek zna i oseća šta je njegovo dostojanstvo u sferi polnog života. Ono što će za nekog predstavljati povredu seksualnog morala, za drugog će to biti prihvatljivo ponašanje. Dakle, po nama seksualni moral se mora definisati subjektivno i procenjivati od slučaja do slučaja u zavisnosti od ličnih osobina i moralnih vrednosti žrtve ovog krivičnog dela. Upravo zbog toga što se dostojanstvo ličnosti u sferi polnog života mora definisati na osnovu subjektivnih kriterijuma biće jako teško u praksi utvrditi da li je ponašanje takvo da ima za cilj ili predstavlja povredu tog dostojanstva. Primera radi za određenu osobu je potpuno prihvatljivo grljenje, ljubljenje, dodirivanje sa drugom osobom i takvim gestovima se ne vređa njeno polno dostojanstvo dok za neku drugu osobu bi to moglo predstavljati radnju ovog krivičnog dela.  Nije dobro u krivičnom pravu utvrđivati elemente postojanja krivičnog dela na osnovu subjektivnih moralnih vrednosti konkretnog oštećenog, jer to skoro po pravilu uvek vodi proizvoljnosti, različitom odlučivanju, ali i velikom broju neistinitih krivičnih prijava. Odgovor na ovo pitanje daće sudska praksa. 

Posledica ovog krivičnog dela je izazivanje straha ili stvaranje neprijateljskog, ponižavajućeg ili uvredljivog okruženja za žrtvu ovog krivičnog dela. Da bi delo bilo svršeno nije dovoljno samo da se preduzme neko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu seksualnog morala žrtve, već je potrebno da se zbog takvog ponašanja kod žrtve javi strah ili da zbog takvog ponašanja ulinioca u socijalno okruženje žrtve postane neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo. Primera radi, ako učinilac preduzima radnju izvršenja kada je nasamo sa žrtvom jasno je da u tom slučaju posledica ovog krivičnog dela može biti samo strah. Sa druge strane ako se radnja izvršenja preduzima javno na primer na poslu žrtve pa zbog toga dođe do poniženja kod kolega, bez obzira na postojanje straha delo će biti svršeno. Strah će se svakako u praksi procenjivati na osnovu subjektivnog osećaja oštećenog, a postavlja se pitanje na osnovu kojih kriterijuma će se procenjivati stvaranje ponižavajućeg, neprijateljskog ili uvredljivog okruženja, što će stvorti dodatne teškoće u praksi u onim slučajevima kada straha kod žrtve nema. 


Propisivanjem ovog krivičnog dela u kome, videli smo, postoje brojne sporne situacije zakonodavac je stvorio mogućnost da maltene svako ponašanje koje se odnosi na sferu seksualnog morala nosi opasnost od inkriminacije. Da stvari budu još nedorečenije zakonodavac nije propisao svojstva izvršioca ovog krivičnog dela niti mesto njegovog izvršenja čime je ostavio mogućnost da ono bude učinjeno bilo gde i od bilo koga.  Sa druge strane kako su u zakonskoj definiciji ovog krivičnog dela prisutni brojni elementi subjektivne prirode u praksi će biti veoma teško razlikovati situacije kada ovo delo postoji, a kada ne. Najveće probleme budućoj praksi doneće internet i društvene mreže na kojima se u svakodnevnoj komunikaciji šalju poruke seksualne konotacije koje mogu kod žrtve stvariti ponižavajuće, uvredljivo ili neprijateljsko okruženje na toj društvenoj mreži ili strah. Kako je autor ovog članka ujedno i korisnik velikog broja društvenih mreža slobodno možemo zaključiti da ukoliko usvojeni načini komunikacije na društvenim mrežema opstanu i nakon stupanja na snagu ove novele Krivičnog zakonika svaka deseta objava korisnika društvenih mreža bi se mogla tumačiti kao polno uznemiravanje. Te situacije stvoriće velike probleme organima krivičnog gonjenja pre svih Višem javnom tužilaštvu u Beogradu odeljenju za visokotehnološki kriminal pod čiju će nadležnog podpasti veliki broj ovih krivičnih dela. Srećom zakon nije porisao da se ovo delo goni po službenoj dužnosti već po predlogu oštećenog te će to donekle uticati na obim posla organa krivičnog gonjenja.

Bitno je napomenuti i to da je definicija ovog krivičnog dela u stvari prilagođena verzija pojma zlostavljanja iz Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, što govori u prilog tvrdnji da je intencija zakonodavca bila da jednu od radnji koje predstavljaju mobing kriminalizuje. Postavlja se pitanje zbog čega u pojam ovog krivičnog dela nije dodao reči ”na radom mestu”,  jer bi u tom slučaju “ratio legis” zakonodavca bio opravdan i prihvatljiv. Ovako smo dobili jednu neprecizno definisanu odredbu pogodnu za različita tumačenja, a najviše za zloupotrebu od strane onih koji bi na taj način želeli da se osvete ili diskredituju bivšeg ili sadašnjeg partnera.  

Mišljenje je autora da je ovo krivično delo na način na koji je definisano nepotrebno u našem pravnom sistemu i da će stvoriti nerešive situacije za praksu. Ne tako davno u Krivični zakonik uvedeno je slično krivično delo ”Seksulano uznemiravanje”. Istom brzinom kako je uvedeno ono je i nestalo iz našeg pravnog sistema te gajimo nadu da će istu sudbinu imati i krivično delo Polno uznemiravanje ili da će barem definicija tog dela pretrpeti nužne promene kako bi pokrila samo one slučajeve kada je to opravdano, a pre svega mislimo na određene radnje sekusalne konotacije na radnom mestu, u školi i drugim obrazovnim ustanovama gde izvršenje ovog dela za žrtvu zaista može prouzrokovati teške posledice.  


← Prethodni blog   /   Naredni blog →


Komentari

Nema komentara.

Sentence

I najveći filosof Sokrat, svetionik slobode govora je hapšen i osuđen na smrt. Umro je u tamnici ispivši otrov. Danas 24 veka nakon njegove smrti ceo svet je čuo za Sokrata, a za njegove tužioce i sudije niko! Zato setite se Sokrata!

Koleginice i kolege, upamtite to, da nam se ova golgota nikad više ne ponovi. Advokati su u pravu! Živela slobodna advokatura!

Zbog toga se na kraju ponovo vraćam na početak , na Pravdu, na onu statuu slepe žene što je većina nas ima na svojim radnim stolovima i poručujem nam svima: Otvorimo četvoro oči i budimo njeni branioci uvek i za sva vremena.

Ispričaj onima što dolaze kakvo si drvo zasadio da kad u ovu školu polaze izgrade što si ti gradio! I advokaturo, raduj se!

Advokatura je moja kuća. Tu sam se rodio, odrastao, stasao, ojačao. Tu i da ostanem. Želja mi je da nastavim da moju kuću u narednom periodu uređujem kako ona jednog dana ne bi više bila kuća, već neosvojiva tvrđava, za one koji bi opet eventualno pokušali da je uruše.