Pre nego


ADVOKAT ĐORĐEVIĆ - BLOG

Dobro došli na blog advokata Aleksandra N. Đorđevića

  1. Naslovna
  2. Blog

Pogrešna slika o advokatima

 

Pogrešna slika o advokatima

U pasažu moje zgrade sretoh danas komšiju. Lekar, stariji čovek godinama već ima svoju privatnu ordinaciju. Nekako se kroz razgovor dotakosmo teme naše obustave rada. Znate ja ne podržavam Vaš štrajk, reče komšija, ja taman otvorih usta da mu odgovorim, ali on nastavlja: nije to u redu, mora da se obezbedi neki minimum rada, znate zamislite da lekari štrajkuju pa neće nikoga da leče, vi ne smete dopustiti da se kriminalci puštaju na slobodu, bar eto to da radite, ovako nije korektno da zbog Vas ubice šetaju slobodne. Nisam izdražao, a trebalo je, sad mi je krivo, jer nikad ne prekidam nekoga u razgovoru naročito starijeg od sebe, ali eto izgleda da su i moji inače čelični nervi pomalo popustili pa odgovorih: Vi ste polagali Hipokratovu zakletvu komšija? Da li se sećate kako ona glasi? Poče on deklamovati: U času kada stupam među članove lekarske profesije svečano obećavam ….. Dobro, prekidoh ga ponovo, a u šta se vi kao lekari kunete? Kako mislite komšija, u šta se kunemo? Ko je objekt Vaše zaštite, upitah i umesto njega odgovorih: Čovek, jel tako. On potvrdno klimnu glavom. E vidite mi smo polagali sledeću zakletvu: Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i tu stadoh. Vi komšija lečita čoveka, ako je čovek povređen vi ste dužni da mu pružite pomoć, a naš pacijent to su Vam Ustav i zakoni, kada su oni povređeni mi moramo stati u njihovu odbranu, jer manje je zlo od tih kriminalaca na slobodi o kojima pričate od zla da Vlast ostaje gluva za jedini korektiv njihove apsolutne moći, jer bez tog akta u čiju smo odbranu stali ne bi bilo ni advokata ni doktora, vi biste morali najpre lečiti samo one za koje vam je to naređeno, a ne one kojima je vaša pomoć potrebnija, a i ako biste ipak i tad postupili prema zakletvi koju ste dali, ne bi bilo nas advokata da vas branimo od gneva onih čiju ste naredbu prekršili.


On zaćuta, ćutim i ja. Osetih se ponosinim što sam uspešno odbranio opravdanost našeg protesta i ubedio komšiju, lekara, intelektualca da stvari počne da posmatra na drugi način.


Nije prošla ni sekunda, kada se moj ponos pretovori u gnev i ogorčenost, jer on me na posletku upita: Komšija, a što ste vi protiv fiskalnih kasa?


Nemoćan i iscrpljen, pružih mu ruku. Komšija o tome ćemo drugi put sad žurim. Doviđenja. Doviđenja komšija.


adv. Aleksandar N. Đorđević

 


← Prethodni blog   /   Naredni blog →


Komentari

Nema komentara.

Sentence

Zbog toga se na kraju ponovo vraćam na početak , na Pravdu, na onu statuu slepe žene što je većina nas ima na svojim radnim stolovima i poručujem nam svima: Otvorimo četvoro oči i budimo njeni branioci uvek i za sva vremena.

Pravo ne sme da se zloupotrebljava, ali takođe ne sme ni da svrha prava postane sprečavanje zloupotrebe prava.

Pošto smo mi mnogo umešniji od njih iskoristimo tu našu pamet da im na sve moguće načine ukazujemo na propuste u njihovom radu, kad god za to imamo priliku i tako stalno da radimo sve dok se gospoda notari ne počnu ponašati manje po uputstvima, a više po zakonima.

Nije ni čudo što živimo izmišljenu budućnost jer prošlost još uvek nismo naučili.

A kada novo jutro konačno osvane i kada se sudnicama ponovo začuje slovo branilaca i kada naše kolge ispune hodnike te nove zgrade na pogrešnom mestu, odlazeći lagano uzdignutih glava na svoja suđenja znaće se da je Pravda visoko podignutim mačem odbranila svoju slobodu, svoju čast i nezavisnost. I tada će svima biti jasno da su advokati u istinu na samom vrhu pravosudne piramide.