Pre nego


ADVOKAT ĐORĐEVIĆ - BLOG

Dobro došli na blog advokata Aleksandra N. Đorđevića

  1. Naslovna
  2. Blog

Dani advokature

 

Dani advokature

“Ja, NN stupajući u zvanje javnog pravozastupnika zaklinjem se svemogućim Bogom, pred svetim krstom i na Jevanđelje da ću povereno mi zvanje pravozastpnika otpravljati verno i savesno i shodno postojećim uredbama i zakonima, naročito onima koji se tiču pravozastupništva;  da ću sudovima i nadležnostima poštovanje odavati; da ću siromasima kao i bogatima pri traženju i branjenju njihovih prava jednakom ravnošću i savesno pomagati, i uopšte pri ispunjavanju mojih zvaničnih dužnosti da se neću dati pokolebati ni dostojanstvom kakvog lica, ni strahom, ni koristiljubljem, niti ikakvom strašću, nego da ću svagda i u svakom slučaju postupati kao što zemaljski zakoni propisuju.

Tako mi Gospod Bog pomogao  i tako da o tome mogu dati odgovor na Njegovom strašnom sudu”

28. februara 1862. godine Knez Mihailo M. Obrenović doneo je Zakon o pravozastupnicima, prvi zakon koji je uredio oblast advokature. Advokati Srbije taj dan slave kao Dan advokature. Ove godine navršava se 154. godina postojanja naše profesije u njenom savremenom obliku. Ozbiljne godine kakvima malo ko može da se pohvali.  Menjala su se državna uređenja i države u kojima smo živeli, ali je naša profesija prateći te promene opstala i danas i uspela da sačuva svoju samostalnost i nezavisnost. Da li je stvarno tako?

Na postavljeno pitanje odgovor pronalazim u zakletvi i to baš ovoj prvoj iz Zakona o pravozastupnicima. Zbog toga sam je citirao, da je ponovo pročitamo i sami spoznamo imamo li odlike koje su u njoj navedene. Ako ih imamo, a morali bismo ih imati, onda kao ključne reči izdvojimo nepokolebljivot, vernost i savesnost da nas ne pita budućnost gde joj je bila prošlost. 

„Gde ja stadoh – ti ćeš poći!“

„Što ne mogoh – ti ćeš moći“

„Kud ja nisam – ti ćeš doći!“

„Što ja počeh – ti produži!“

„Još smo dužni – ti oduži!”

Koleginice i kolege srećni nam Dani advokature!

Autor: advokat Aleksandar N. Đorđević 

Objavljeno prvi put na blogu Advokatske komore Srbije blog.aks.org.rs 24.2.2016. godine 


← Prethodni blog   /   Naredni blog →


Komentari

Nema komentara.

Sentence

U večitom mraku jedna sveća nije svetlost nego nada.

Ispričaj onima što dolaze kakvo si drvo zasadio da kad u ovu školu polaze izgrade što si ti gradio! I advokaturo, raduj se!

Ja imam samo reči. Njima branim, zastupam i od njih živim. One su moja snaga moj najveći dar. Probaću rečima uvaženo veće da doprem do Vas kako biste doneli pravilnu i zakonitu presudu. Naspram mene stoji stena. Brižljivo isklesana od strane tužioca do najsitnijeg detalja. Na toj steni sve je savršeno. Pravilne je boje, oblika i takve visine da zaklanja pogled na ono što se nalazi iza nje. A iza nje je istina. Da bi nju videli moramo se mi izdići iznad očiglednosti pa naš pogled usmeriti ka nečemu što se na toj steni odmah ne primećuje. Moramo pogledati dole, na sam početak, a ka jednoj maloj pukotini! Ona nije tu voljom optužbe, iako deluje da je deo klesanog mozaika tužioca. Kada je spoznamo biće nam jasno da je ta stena šuplja i da ju je dovoljno samo pogurati da se ona kao kula od karata obruši i nestane otvarajući nam tako pogled ka istini! Tu istinu tražim da vidite, ne radi mene ili mog branjenika već zarad pravičnosti. Prepoznajte istinu! Donesite oslobađajuću presudu!

Zbog toga se na kraju ponovo vraćam na početak , na Pravdu, na onu statuu slepe žene što je većina nas ima na svojim radnim stolovima i poručujem nam svima: Otvorimo četvoro oči i budimo njeni branioci uvek i za sva vremena.

I najveći filosof Sokrat, svetionik slobode govora je hapšen i osuđen na smrt. Umro je u tamnici ispivši otrov. Danas 24 veka nakon njegove smrti ceo svet je čuo za Sokrata, a za njegove tužioce i sudije niko! Zato setite se Sokrata!