Pre nego


ADVOKAT ĐORĐEVIĆ - BLOG

Dobro došli na blog advokata Aleksandra N. Đorđevića

  1. Naslovna
  2. Blog

Утицај нотарског закона на наш новчаник

 

Утицај нотарског закона на наш новчаник

Из ове анализе искључићемо адвокате који се баве искључиво кривичним предметима, али и адвокате који се баве привредом и фокус ће бити на адвокатима који чине већину, а баве се претежно грађанским правом. Такви адвокати немају уговорене месечне паушале и немају предмете од којих унапред могу да наплате велику своту новца. То су адвокати са мањим канцеларијама у којима у најбољем случају имају запосленог по једног или два адвокатска приправника. Наша хипотетичка адвокатска канцеларија биће у Београду у закупљеном простору. Валута на основу које ћемо разматрати пример биће евро.

 

Фиксни месечни трошкови адвоката

 

Просечан београдски адвокат месечно мора издвојити најмање 200 евра за закуп канцеларије, 100 евра за трошкове телефона, струје, интернета, грејања, паркинга , 200 евра за накнаду евентуално запосленог приправника и још најмање 200 евра за порезе и доприносе. Укупна сума фиксних месечних трошкова овог адвоката износи 700 евра. Наравно ради се о неком просеку, јер ова сума може бити мања , али и већа у зависности од тога где се налази адвокатска канцеларија, да ли адвокат има запослене приправнике и да ли га је пореска управа частила увећаном пореском основицом. Дакле да би био на нули такав адвокат мора месечно да заради најмање 700 евра. Поставља се питање да ли адвокат то може да оствари бавећи се само парничним поступцима, а без додатног прихода од састављања уговора о промету непокрентости, породичних и наследноправних уговора, без ванпарница међу којима је најзанчајнија оставина, дакле без свих оних послова који су или тек треба да пређу у искључиву надлежност јавних бележника.

 

 Неисплативост парничних поступака

 

Осим тзв. ”инстант парница” под којима подразумевам оне парнице у којима је известан успех и наплата као нрп. спорови за накнаду штете због повреда претрпљених као треће лице у соабраћају, спорови за наплату потраживања против државе или њених органа, банака, осигуравајућих кућа, солвентних великих фирми и других сличних спорова, већина парничних поступака има неизвестан исход. Треба напоменути да адвокату кога у овом примеру разматрамо велику конкуренцију код ових првих врста спорова праве тзв. агенције за наплату штете, други надриписари, невладине организације, чак и поједини судски вештаци, али и неке несавесне колеге, које са намером да привуку што већи број клијената се свесно одричу своје награде и исту наплаћују тек на крају поступка од супротне стране. Због тога овакве спорове наш адвокат нема у великом броју. Његови главни извори прихода су ове друге парнице из којих мора да финансира своју канцеларију и наравно заради за живот.

 

Иако смо свесни да је то за многе мисаона именица узећу за пример да клијент редовно адвокату плаћа награду за излазак на рочиште у висини од 100 евра, да је за састав тужбе или одговора на тужбу платио износ од 100 евра, док остале поднеске нећемо разматрати , јер је у пракси заиста реткост и практично немогуће сваки поднесак наплатити од клијената. Задржаћемо се само на првостепеним поступцима.

 

У београдским судовима рочишта за главну расправу заказују се у времениским интервалима од 2 до 5 месеци па ћемо узети неку средњу вредност од 3 месеца. С тим у вези у најиделанијем случају могућа су 4 рочишта у току једне године. Занемарићемо за сада могућност да можда чак и пола од тих рочишта не буду одржана (што је за нашег адвоката не наплативо) и констатовати да наш адвокат од једног парничног поступка годишње заради 500 евра .

 

Као што смо горе навели фиксни месечни трошак наше замишљене адвокатске канцеларије износи 700 евра, што је на годишњем нивоу 8400 евра. Да би тај трошак био покривен нашем адвокату потребно је да води најмање 17 парничних поступка. Кад у математику удедемо први параметар да чак више од једне половине рочишта у једној парници не буде одржано (из бројних нама познатих ралога) , а да изласци адвоката на таква рочишта у 90% случајева не буду наплаћени, долазимо до податка да је овом адвокату потребно да води највање 34 парнична поступка како би на крају године био на нули. Да би наш адвокат имао зараду од 500 евра месечно, што је за живот у Београду ивица егзистенције потребно му је да има још 10 парничних поступка, на папиру, а реално још 20 имајући у виду број одложених рочишта, која нису наплатива. Долазимо до цифре од 54 парнична поступка у току једне године. Када дај број поможимо са 4 изласка на свако рочиште добијамо 216 рочишта. Јасно је већ сад да када се узме у обзир број радних дана у току године да је нашем адвокату како би зарадио плату од 500 евра месечно требало да сваки дан има најмање по једно рочиште.

 

Мислим да је већ сада јасно да је овај пример ипак знатно изнад просека имајући у виду број адвоката у Београду, али и остале факторе, који утичу на клијента да донесе одлуку да ли ће ући у парнични поступак. То су пре свих: Нереално високе судске таксе, трошкови вештачења, трошкови поштарина, такси за записнике, папир, коверте, тонере и остали репроматеријал и др. слично. Кад се све узме у обзир изводимо закључак да је чак и за нашег адвоката, који је како смо навели изнад просека, немогућ опстанак уколико се само бави заступањем у парничном поступку.

 

Због тога је нашем адвокату нужан додатни приход, али поставља се питање који. Ако је пријављен за службене одбране може тако зарадити који динар, али то је динар који није одмах наплатив већ тек за неколико година од дана када је адвокат такав предмет преузео. Опет у току године наш адвокат може да рачуна на у најбољем случај 2-3 службене одбране те му такав извор додатног прихода ништа не значи.

 

Закључак

 

Када се све наведено узме у обзир мислим да је јасно колико су нашем адвокату битни ти други предмети, они који су му сад увођењем нотара одузети. Од тих предмета овај адвокат може додатно да заради на годишњем нивоу , суму која му је потребна да одржи своју канцеларију и има зараду нешто већу од просечне. Ово нарочито долази до изражаја у току лета када адвокат из нашег примера зараду има искључиво од састављања уговора.

 

Због тога, уколико овакав систем јавног бележништва остане на снази изводим следеће закључке:

  1. Економски опстанак адвокатских канцеларија из нашег примера постаће немогућ,
  2. Многи адвокати ће почети да траже друге начине да опстану, гашењем канцеларија и радом од куће, отпуштање приправника или чак и тражењем посла у већим адвокатским канцеларијама
  3. Неки ће зарад опстанка почети да се понашају супротно кодексу професионалне етике и адвокатура ће се претоврити у услужну делатност што она није нити сме да буде,
  4. Доћи ће до смањења броја адвоката , а самим тим и до смањења права грађанина на избор и приступ адвокату,
  5. Правна помоћ ће се претоврити у адвокатске услуге,
  6. Доћи ће до нужног повећања цене тих нових адвокатских услуга.

 

 

Тиме долазимо до тога да ће основно људско и грађанско право на правну помоћ бити привилегија оних који то могу себи да приуште. Многи ће остати без могућности да своја права остваре и право на слободан приступ суду биће сужено. Тиме ће се смањити број парничних поступака , судови ће постати растерећенији и добићемо коначно ефикасно судство. Међутим цена коју смо за то платили биће превисока, а штета ненадокнадива. Ипак не могу да се отргнем од мисли да је можда неко пре мене радио овакву аналазу, дошао до истих закључака као и ја и управо то себи поставио као крајњи циљ. Сви знамо како се зове тај неко, не морам да га именујем. Могу само да му предложим да за своју будућу докторску дисертацију слободно препише овај мој текст, јер је он сасвим довољан да по важећим критеријумима испред његовог имена стави и титулу ”др”.

 

Зато је нужно да истрајемо у нашим захтевима, јер у супртоном се не можемо надати опстанку адвокатуре у садашњем облику.


← Prethodni blog   /   Naredni blog →


Komentari

Nema komentara.

Dodajte komentar

* Sigurnosni kod security image 

 

Sentence

A kada novo jutro konačno osvane i kada se sudnicama ponovo začuje slovo branilaca i kada naše kolge ispune hodnike te nove zgrade na pogrešnom mestu, odlazeći lagano uzdignutih glava na svoja suđenja znaće se da je Pravda visoko podignutim mačem odbranila svoju slobodu, svoju čast i nezavisnost. I tada će svima biti jasno da su advokati u istinu na samom vrhu pravosudne piramide.

Tužna je činjenica da borba za opšti interes može uspeti jedino ako je on u saglasnosti sa privatnim interesom onog koji tu borbu vodi.

Zbog toga se na kraju ponovo vraćam na početak , na Pravdu, na onu statuu slepe žene što je većina nas ima na svojim radnim stolovima i poručujem nam svima: Otvorimo četvoro oči i budimo njeni branioci uvek i za sva vremena.

Ispričaj onima što dolaze kakvo si drvo zasadio da kad u ovu školu polaze izgrade što si ti gradio! I advokaturo, raduj se!

Godinama čuvam tuđe tišine branim ih galamom.